Српски             Deutsch












Impressum

БОЖИЋНИ БАЗАР И КОНЦЕРТ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ
слике





























   Помаже Бог!

   Добро нам дошли на интернет презентацију црквене општине из Оснабрика у Доњој Саксонији.





                                                                       Свети оци о посту:

Св. Нил Синајски овако је говорио: "Пост сматрај оружјем, молитве оградом, а сузе -
купељу. Плашљиви војник дрхти од звука трубе који наговештава борбу, а
стомакоугодник од наговештаја почетка поста. Добар је хлеб поста зато што у њему
нема квасца сластољубља."

Св. Марко Подвижник је истакао: "Пост доноси корист онима који му разумно
приступају, док штети онима који му неразумно приступају. Због тога они који се
старају за корист од поста треба да се чувају штете која може доћи од њега (тј.
таштине). Хлеб који једемо након окончања поста који смо себи наложили треба да
разделимо на дане у које не окушамо храну до ситости, како бисмо, узимајући
свакодневно по мало, покорили мудровање свог тела и срце утврдили у корисној
молитви. На тај начин ћемо силом Божијом бити сачувани од надмености и све дане
свог живота се постарати да проведемо у смиреноумљу, без којег нико никада не може
угодити Богу."
Читајте овде још о посту



Последња проповед пастора Грусендорфа 

Из проповеди протестантског пастора Фридриха Грусендорфа одржаног маја 1945. године у селу Еверсбург код Оснабрика

Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Руси, Американци, Енглези. Можда су имали боље оружје, више војника, боље вођство. Али то је уствари материјална победа. Ту победу су они однели. 

Али овде, међу нама, има један народ који је извојевао једну другу
победу;
победу  душе,
победу срца и поштења, 
победу мира и хришћанске љубави. 
То су Срби! 

Ми смо их само донекле познавали. Али смо исто тако знали шта смо чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо стотину Срба који су бранили земљу за једног убијеног нашег војника који је иначе претстављао власт окупатора насилника. Па не само то да смо чинили него смо благонаклоно гледали како су тамо пуцали са свих страна. Знали смо да се овде међу нама налази 5000 Срба, који су некад представљали друштвену елиту у својој земљи а сада су личили на живе костуре, изнемогли и малаксали од глади. Знали смо да код Срба тиња веровање: ко се освети тај се не посвети! 

И ми смо се, заиста, плашили освете тих српских мученика. Бојали смо се да ће они по нашој капитулацији, радити оно што смо ми са њима радили. Замишљали смо рано ту трагедију и већ видели нашу децу како пливају канализацијом или се пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовање, рушење и разарање наших домова. Међутим како је било? Кад су пукле заробљеничке жице и кад се 5000 живих костура нашло слободно у нашој средини, ти костури су – миловали нашу децу, давали им бомбоне! Разговарали су са нама! Срби су дакле миловали децу оних који су њихову отаџбину у црно завили. 

Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик. Сад тек схватамо зашто је Бизмарку последња реч на самртничкој постељи била – “Србија!” Та победа Срба је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и добити само Срби, однеговани у њиховом светосавском духу и јуначким епским песмама које је наш Гете тако волео. Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи и Србима који су је извојевали, желео сам да посветим своју последњу свештеничку беседу… 








Интернет страница је оптимизована за следеће браузере: Firefox, Safari, Google Chrome