Српски             Deutsch












Impressum

БОЖИЋНИ БАЗАР И КОНЦЕРТ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ
слике





























   Помаже Бог!

   Добро нам дошли на интернет презентацију црквене општине из Оснабрика у Доњој Саксонији. 

СЛОВО ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА СРЕДЊОЕВРОПСКОГ Г.Г СЕРГИЈА  УОЧИ ПОЧЕТКА ВЕЛИКОГ И ЧАСНОГ ПОСТА

 

Часни оци, преподобни  монаси, браћо и сестре, вјерни народе православни,

Свети апостол Павле је из  одређеног разлога, карактеристично савјетовао  Хришћане у Ефесу свога доба,  да пазе како живе,,користећи вријеме“(Еф, 5:15-16). Будући да смо удови једног  те истог тијела Господњег, то  јест  чланови  исте Цркве Христове  са апостолом Павлом, узмимо и ми данашњи Хришћани његову добру намјеру са вјером, да нам те ријечи буду путоказ и свјетило у времену пред  чијим вратима се налазимо. Због  тога,  као Ваш архипастир усуђујем се да  скренем пажњу вашем богољубљу управо на важност и изазов времена који је пред нама, а то је вријеме великог и часног поста.

Откад постоји Црква,постоји и пост. Када постимо, ми заправо чинимо једно од најбогоугоднијих и уједно најдревнијих људских дјела. Наслијеђен од најстаријих старозавјетних праотаца, сви редом праведници Господњи, пророци Старога завјета, а потом наши хришћански светитељи, оци и учитељи Цркве, једнако као и сви  наши свети преци, су постили. Изнад свега, наш Спаситељ Господ Исус Христос је постио. У његовом овоземаљском животу, његови ученици и библијски писци понајвише памте и истичу Његов пост од четрдесет дана у пустињи (Мт 4:11-10,Мк 1:12-13, Лк 4:1-13), који  је Црква временом узела за примјер како нам ваља свима постити, у данима великог и часног Васкршњег поста.

Пост је несумњиво, одлика сваког истинског Хришћанина. Готово је извјесно, да се не може бити Хришћанин  без поста. Јер када посте, Хришћани се приближавају Богу, уподобљују му се тј. постају слични Христу у чијој Личности су се Бог и човјек не само приближили већ најтананије сјединили. Отуда,  оно што православни  Хришћани  у времену  поста чине у тајности и срећи, а не јавности  и у жалости срца свога као лицемјери (Мт,6: 16-18), јесте да се пазе.  Хришћани дакле у посту, пазе на сваки покрет свога срца. Пазе на сваку помисао. Пазе на сваки залогај. Пазе на сваку ријеч. Пазе да сваки секунд поживе богоугодно. Владајући се тако, Хришћани се у времену поста пазе више него икад,  да не склизну у таму страсти и да се не дотакну смртног задаха гријеха, који их раздваја од Бога и ближњих.

С друге пак стране, кажимо и то, да је данас вјероватно више него икад, потребно да имамо исправно расуђивање о посту. Наиме, пост има своју форму, која води ка суштини нашег хришћанског живота. Не може се стићи до суштине без практиковања форме. Када пазимо да не једемо мрсну храну, те настојимо да умртвимо своје помисли и  своја страсна осјећања , ми тада практикујемо форму поста. Побјеђујући пак своју личну гордост, и јачајући своју вјеру и љубав према Богу, Цркви и ближњима, ми погађамо суштину.  У наше вријеме, све је више оних који раздвајају форму од суштине. Једни се држе искључиво форме, пазећи да се пошто-пото ,,не омрсе“. Такви посте само формално тј. храном, уводећи опет несвјесно Мојсијев закон на снагу, дјелећи малтене храну на чисту и нечисту. Такав закон је стран Цркви Христовој јер нема силу као закон благодати Духа Светога да нас ослободи ,,од закона гријеха и смрти“ (Рим, 8:2)! При том, као по правилу, такви немају никакав осјећај нити бригу за другога човјека. Св.Василије Велики би на то рекао: ,,боље ми је да једем месо, него ли брата мога“. Други пак сматрајући себе ,,либералним“  Хришћанима, који тобоже траже искључиво суштину свега, па тако и поста, држе да пост није у уздржавању од хране и пића и у умртвљивању тјелесних страсти, нити је  суштина  уопште у посту, већ искључиво у познавању високе теологије или пак чињењу ,,добрих“ дјела. Такви не посте, чак ни формално. Чинећи тако, они личе на наше негдашње комунисте који су бјежећи од Бога живога, безуспјешно прали своју упрљану савјест библијским текстом ,,да гријех излази из уста а не кроз уста'' (Мт, 15:11) алудирајући тако на бесмисленост формалног поста. Пост је ипак ствар вјере, а вјера без дјела је мртва ( Јак 2:17), зато не варајмо се браћо и сестре, ми постимо не да бисмо умирали већ да бисмо васкрснули!

Отуда, кажимо још и то да велики и часни Васкршњи пост није вријеме, како се обично каже, када се посвећујемо себи, већ  је пост вријеме када своју пажњу посвећујемо другима. Чистећи своју душу и тијело, уздржавајући се од мрсне хране и страсти наше душе и тијела, ми се заправо отварамо за Бога и друге људе. Чистећи себе, ми заправо чистимо пут ка Богу и пут ка срцу другог човјека. Бог и ближњи су непрекидна тема наших молитава, узрок нашег покајања; а онда и разлог наше васкршње радости.

Зато, очински Вас молим, да постимо пост добри, да се молимо једни за друге, да тражимо опроштај једни од  других и да се смиравамо једни према другима. Коначно, учествујмо више него обично у богослужењу Цркве, заједно постећи и заједно се молећи, еда ли би као истински православни Хришћани дочекали празник Васкрсења Христовог, који је централни догађај наше православне вјере и смисао нашег живота, уопште.

Још једном сјетимо се савјета св.апостола Павлa, те пазимо на вријеме које нам Бог дарује, и корстимо га за спасење своје и својих ближњих. Вријеме је за пост...

 

Ваш молитвеник пред Господом

† Еп. Сергије


АПЕЛ ЗА ПОМОЋ НАСТРАДАЛИМ У ПОПЛАВАМА

ДРАГА БРАЋO И СЕСТРЕ ПОЗИВАМО ВАС ДА СЕ ПРИКЉУЧИТЕ АКЦИЈИ ПРИКУПЉАЊА НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА ЗА НАШ СТРАДАЛНИ НАРОД У ОТАЏБИНИ КОЈЕГ СУ ЗАДЕСИЛЕ СТРАШНЕ НЕСРЕЋЕ. СВА СКУПЉЕНА СРЕДСТВА ЋЕМО САГЛАСНО СА АКТОМ, Е. БР. 424/14 ОД 16. МАЈА 2014. ГОДИНЕ, ПРОСЛЕДИТИ НА ДОЛЕ НАЗНАЧЕНИ ЕПАРХИЈСКИ КОНТО. У ПРИЛОГУ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ЗВАНИЧНИ АКТ .

НОВАЦ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ НА СЛЕДЕЋИ РАЧУН :

Sparkasse Osnabrück
IBAN : DE13 2655 0105 0000 6279 35 SWIFT-BIC: NOLADE22XXX
Konto Nr. 627 935
BLZ 265 501 05

Kontoinhaber: Serbisch-orthodoxe Kirchengemeinde

Verwendungszweck:

Hilfe für die Überschwemmungsopfer in Serbien und Bosnien-Herzegowina

ЦРКВЕНА ОПШТИНА БИЛЕФЕЛД У САРАДЊИ СА ЦРКВЕНОМ ОПШТИНОМ ОСНАБРИК ОРГАНИЗУЈЕ ПРИКУПЉАЊЕ   ПОТРЕБНЕ ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ:

- храна за бебе
- конзервирана храна 
- пелене за бебе и одрасле
- влажне марамице
- маске и рукавице за једнократну употребу
- средства за дезинфекцију 
- влажни убруси за дезинфекцију
- чврсти сапуни.

СВЕ ГОРЕ НАВЕДЕНЕ ДОНИРАНЕ СТВАРИ МОЖЕТЕ ДА ОДНЕСЕТЕ У ПРОСТОРИЈЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ БИЛЕФЕЛД /WELLENSIEK 69 A 33619 BIELEFELD/. ВЕОМА ЈЕ ВАЖНО ДА СТВАРИ БУДУ СПАКОВАНЕ У КУТИЈЕ. РАДИ ВЕЋЕ ЕФИКАСНОСТИ УМОЉАВАМО ВАС ДА РАЗВРСТАТЕ СТВАРИ КОЈЕ ДОНОСИТЕ,

ПОМОЋ ЋЕ СЕ ПРИМАТИ СВАКИМ ДАНОМ ОД 18.00 ДО 20.30 ЧАСОВА. АКО НИСТЕ У МОГУЋНОСТИ ДА СТВАРИ ДОСТАВИТЕ У НАЗНАЧЕНОМ ВРЕМЕНУ МОЛИМ ВАС ДА КОНАКТИРАТЕ ДОЛЕ НАВЕДЕНЕ ТЕЛЕФОНЕ И ДОГОВОРИТЕ СЕ ОКО ПРЕДАЈЕ ИСТИХ.

КОНТАКТ ТЕЛЕФОНИ: О. БОГДАН СМИЉИЋ – 0179 108 0 222 О. СИНИША ВУЈАСИНОВИЋ – 0173 731 444 6


УНАПРЕД ХВАЛА, О. СИНИША ВУЈАСИНОВИЋ ПАРОХ ОСНАБРИЧКИ.

Имајући у виду да су многи простори наше отаџбине погођени страшном елементарном непогодом и обилним падавинама и да је велики број породица угрожен због поплава, Његова Светост Патријарх Српски Господин Г. Иринеј, Администратор Епархије средњоевропске, је донео следећу


 О Д Л У К У

„Умолити управе свих Манастира и Црквених Општина у Епархији средњоевропској, да се обрате својим верницима и затраже финансијску помоћ за настрадале у поплавама и невремену у нашој отаџбини.
 Сва скупљена средства уплатити преко банке на епархијски Конто 107107, са назнаком „Помоћ за настрадале у поплавама“, и о сакупљеној помоћи сачинити писмени извештај, и доставити га епархијској канцеларији у Хималстиру.“

О предњој Одлуци се обавештавате ради знања и сходног поступка.

 С благословом Његове Светости АЕМ Паријарха српског и администратора Епархије средњоевропске Господина Г. Иринеја

  
 АРХИЈЕРЕЈСКИ ЗАМЕНИК
 
 
 Протојереј-ставрофор Милан Пејић
 






                                                                       Свети оци о посту:

Св. Нил Синајски овако је говорио: "Пост сматрај оружјем, молитве оградом, а сузе -
купељу. Плашљиви војник дрхти од звука трубе који наговештава борбу, а
стомакоугодник од наговештаја почетка поста. Добар је хлеб поста зато што у њему
нема квасца сластољубља."

Св. Марко Подвижник је истакао: "Пост доноси корист онима који му разумно
приступају, док штети онима који му неразумно приступају. Због тога они који се
старају за корист од поста треба да се чувају штете која може доћи од њега (тј.
таштине). Хлеб који једемо након окончања поста који смо себи наложили треба да
разделимо на дане у које не окушамо храну до ситости, како бисмо, узимајући
свакодневно по мало, покорили мудровање свог тела и срце утврдили у корисној
молитви. На тај начин ћемо силом Божијом бити сачувани од надмености и све дане
свог живота се постарати да проведемо у смиреноумљу, без којег нико никада не може
угодити Богу."
Читајте овде још о посту



Последња проповед пастора Грусендорфа 

Из проповеди протестантског пастора Фридриха Грусендорфа одржаног маја 1945. године у селу Еверсбург код Оснабрика

Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Руси, Американци, Енглези. Можда су имали боље оружје, више војника, боље вођство. Али то је уствари материјална победа. Ту победу су они однели. 

Али овде, међу нама, има један народ који је извојевао једну другу
победу;
победу  душе,
победу срца и поштења, 
победу мира и хришћанске љубави. 
То су Срби! 

Ми смо их само донекле познавали. Али смо исто тако знали шта смо чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо стотину Срба који су бранили земљу за једног убијеног нашег војника који је иначе претстављао власт окупатора насилника. Па не само то да смо чинили него смо благонаклоно гледали како су тамо пуцали са свих страна. Знали смо да се овде међу нама налази 5000 Срба, који су некад представљали друштвену елиту у својој земљи а сада су личили на живе костуре, изнемогли и малаксали од глади. Знали смо да код Срба тиња веровање: ко се освети тај се не посвети! 

И ми смо се, заиста, плашили освете тих српских мученика. Бојали смо се да ће они по нашој капитулацији, радити оно што смо ми са њима радили. Замишљали смо рано ту трагедију и већ видели нашу децу како пливају канализацијом или се пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовање, рушење и разарање наших домова. Међутим како је било? Кад су пукле заробљеничке жице и кад се 5000 живих костура нашло слободно у нашој средини, ти костури су – миловали нашу децу, давали им бомбоне! Разговарали су са нама! Срби су дакле миловали децу оних који су њихову отаџбину у црно завили. 

Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик. Сад тек схватамо зашто је Бизмарку последња реч на самртничкој постељи била – “Србија!” Та победа Срба је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и добити само Срби, однеговани у њиховом светосавском духу и јуначким епским песмама које је наш Гете тако волео. Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи и Србима који су је извојевали, желео сам да посветим своју последњу свештеничку беседу… 








Интернет страница је оптимизована за следеће браузере: Firefox, Safari, Google Chrome